БЕОГРАДСКА КЊИГА - Милош Јевтић

Welcome to БЕОГРАДСКА КЊИГА!

     ЕДИЦИЈЕ














     Аутори
Аветисов, Сергерејевич Едуард
Богуновић, Слободан – Гиша
Вуксановић, Миро
Гајић, Радован
Драганић, Иван
Ђого, Гојко
Јевтић, Милош
Јеротић, Владета
Јовановић, Милош
Кастратовић, Страхиња
Клајн, Иван
Марковић, Ж. Слободан
Марковић, С. Мирко
Милетић, Милкица
Несторовић, Војислав
Ного, Петров, Рајко
Пипер, Предраг
Поповић, Бранко
Раичковић, Стеван
Рајс, Арчибалд
Симовић, Љубомир
Танасић, Срето
Тошовић, Бранко
Фекете, Егон
Цвијетић, Мићо
Шпидлик, Томаш

 АУТОРИ: Милош Јевтић

Београдска књига

     Већ одав­но је уоче­но да ни­је­дан бу­ду­ћи, иоле озбиљ­ни­ји про­у­ча­ва­лац дру­ге по­ло­ви­не ХХ ве­ка у Ср­ба не­ће мо­ћи да као не­за­о­би­ла­зни из­вор ми­мо­и­ђе Ко­лек­ци­ју Од­го­во­ри Ми­ло­ша Јев­ти­ћа, у ко­јој су об­ја­вље­ни раз­го­во­ри овог углед­ног но­ви­на­ра с нај­знај­чај­ни­јим умет­ни­ци­ма и на­уч­ни­ци­ма ко­ји су сво­јим де­ло­ва­њем обе­ле­жи­ли дру­гу по­ло­ви­ну ХХ ве­ка.
     Но­ви­нар Ми­лош Јев­тић је ро­ђен 1936. го­ди­не у Гор­њој Бу­ко­ви­ци, крај Ва­ље­ва, у учи­тељ­ској по­ро­ди­ци. Основ­ну шко­лу учио у Гор­њој Бу­ко­ви­ци и Вра­го­ча­ни­ци, гим­на­зи­ју у Ка­ме­ни­ци и Ва­ље­ву, где је 1954. ма­ту­ри­рао. Књи­жев­ност је ди­пло­ми­рао на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Ра­дио је нај­пре у Кул­тур­но-про­свет­ном ве­ћу Ју­го­сла­ви­је. Ка­сни­је је био, пр­во, се­кре­тар Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Бе­о­гра­да, а по­том Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Ср­би­је. У Ра­дио Бе­о­гра­ду ра­дио од 1974. до 2001, го­ди­не, ка­да је пен­зи­о­ни­сан.
     Јев­тић се но­ви­нар­ством по­чео ба­ви­ти 1952. го­ди­не у ва­љев­ским ли­сто­ви­ма На­пред, Реч омла­ди­не (уче­ство­вао у ње­го­вом по­кре­та­њу) и Сред­њо­шко­лац (био глав­ни уред­ник).
     Од до­ла­ска у Ра­дио Бе­о­град, у Дру­ги про­грам, чи­ји је био и глав­ни уред­ник осам го­ди­на, по­кре­нуо је јед­но­сат­ну еми­си­ју Гост Дру­гог про­гра­ма, у ко­јој је об­ја­вио ви­ше од 800 раз­го­во­ра са нај­у­глед­ни­јим лич­но­сти­ма кул­ту­ре, умет­но­сти и на­у­ке из Ју­го­сла­ви­је и све­та.
     Јев­ти­ће­ве раз­го­во­ре об­ја­вљи­ва­ли су мно­ги ли­сто­ви (Те­ле­грам, Де­ло, Нин, Бор­ба, По­ли­ти­ка, Осло­бо­ђе­ње, Од­јек, Днев­ник и дру­ги).
     Кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шло­га ве­ка Јев­тић је по­чео да об­ја­вљу­је раз­го­во­ре и у књи­га­ма. Та­ко је на­ста­ла Ко­лек­ци­ја Од­го­во­ри. До са­да је у њој об­ја­вље­но 190 књи­га. Је­дан део тих књи­га чи­не раз­го­во­ри са лич­но­сти­ма срод­них за­ни­ма­ња (исто­ри­ча­ри, исто­ри­ча­ри умет­но­сти, пи­сци, му­зич­ки умет­ни­ци, ет­но­ло­зи, атом­ски фи­зи­ча­ри, би­бли­о­те­ка­ри, сла­ви­сти), док су у дру­гим по­је­ди­нач­но пред­ста­вље­ни пор­тре­ти нај­зна­чај­ни­јих ства­ра­ла­ца.
     За но­ви­нар­ски рад је до­био ви­ше на­гра­да, ме­ђу оста­ли­ма и Ок­то­бар­ску на­гра­ду гра­да Бе­о­гра­да, Ву­ко­ву на­гра­ду Ср­би­је и на­гра­ду „Злат­ни бе­о­чуг“, као и на­гра­ду Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Бе­о­град и Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је, ко­је су му до­де­ље­не за жи­вот­но де­ло.
     На Сај­му књи­га 2006. го­ди­не Ко­лек­ци­ја Од­го­во­ри про­гла­ше­на је за нај­бо­љу еди­ци­ју. 



 
     Сродни линкови
· Више о рубрици Београдска књига
· Вести од redakcija


Најчитанији текст у рубрици Београдска књига:
РЕЧНИК ДЕДИКАЦИЈА


     Оцена чланка
Просечна оцена: 5
Гласова:: 1


Гласајте за овај чланак:

Одлично
Веома добро
Добро
Просечно
Лоше


     Опције

 Верзија за штампу Верзија за штампу


Коментари за овај чланак нису доступни.