Већ одав­но је уоче­но да ни­је­дан бу­ду­ћи, иоле озбиљ­ни­ји про­у­ча­ва­лац дру­ге по­ло­ви­не ХХ ве­ка у Ср­ба не­ће мо­ћи да као не­за­о­би­ла­зни из­вор ми­мо­и­ђе Ко­лек­ци­ју Од­го­во­ри Ми­ло­ша Јев­ти­ћа, у ко­јој су об­ја­вље­ни раз­го­во­ри овог углед­ног но­ви­на­ра с нај­знај­чај­ни­јим умет­ни­ци­ма и на­уч­ни­ци­ма ко­ји су сво­јим де­ло­ва­њем обе­ле­жи­ли дру­гу по­ло­ви­ну ХХ ве­ка.
     Но­ви­нар Ми­лош Јев­тић је ро­ђен 1936. го­ди­не у Гор­њој Бу­ко­ви­ци, крај Ва­ље­ва, у учи­тељ­ској по­ро­ди­ци. Основ­ну шко­лу учио у Гор­њој Бу­ко­ви­ци и Вра­го­ча­ни­ци, гим­на­зи­ју у Ка­ме­ни­ци и Ва­ље­ву, где је 1954. ма­ту­ри­рао. Књи­жев­ност је ди­пло­ми­рао на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Ра­дио је нај­пре у Кул­тур­но-про­свет­ном ве­ћу Ју­го­сла­ви­је. Ка­сни­је је био, пр­во, се­кре­тар Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Бе­о­гра­да, а по­том Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Ср­би­је. У Ра­дио Бе­о­гра­ду ра­дио од 1974. до 2001, го­ди­не, ка­да је пен­зи­о­ни­сан.
     Јев­тић се но­ви­нар­ством по­чео ба­ви­ти 1952. го­ди­не у ва­љев­ским ли­сто­ви­ма На­пред, Реч омла­ди­не (уче­ство­вао у ње­го­вом по­кре­та­њу) и Сред­њо­шко­лац (био глав­ни уред­ник).
     Од до­ла­ска у Ра­дио Бе­о­град, у Дру­ги про­грам, чи­ји је био и глав­ни уред­ник осам го­ди­на, по­кре­нуо је јед­но­сат­ну еми­си­ју Гост Дру­гог про­гра­ма, у ко­јој је об­ја­вио ви­ше од 800 раз­го­во­ра са нај­у­глед­ни­јим лич­но­сти­ма кул­ту­ре, умет­но­сти и на­у­ке из Ју­го­сла­ви­је и све­та.
     Јев­ти­ће­ве раз­го­во­ре об­ја­вљи­ва­ли су мно­ги ли­сто­ви (Те­ле­грам, Де­ло, Нин, Бор­ба, По­ли­ти­ка, Осло­бо­ђе­ње, Од­јек, Днев­ник и дру­ги).
     Кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шло­га ве­ка Јев­тић је по­чео да об­ја­вљу­је раз­го­во­ре и у књи­га­ма. Та­ко је на­ста­ла Ко­лек­ци­ја Од­го­во­ри. До са­да је у њој об­ја­вље­но 190 књи­га. Је­дан део тих књи­га чи­не раз­го­во­ри са лич­но­сти­ма срод­них за­ни­ма­ња (исто­ри­ча­ри, исто­ри­ча­ри умет­но­сти, пи­сци, му­зич­ки умет­ни­ци, ет­но­ло­зи, атом­ски фи­зи­ча­ри, би­бли­о­те­ка­ри, сла­ви­сти), док су у дру­гим по­је­ди­нач­но пред­ста­вље­ни пор­тре­ти нај­зна­чај­ни­јих ства­ра­ла­ца.
     За но­ви­нар­ски рад је до­био ви­ше на­гра­да, ме­ђу оста­ли­ма и Ок­то­бар­ску на­гра­ду гра­да Бе­о­гра­да, Ву­ко­ву на­гра­ду Ср­би­је и на­гра­ду „Злат­ни бе­о­чуг“, као и на­гра­ду Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Бе­о­град и Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је, ко­је су му до­де­ље­не за жи­вот­но де­ло.
     На Сај­му књи­га 2006. го­ди­не Ко­лек­ци­ја Од­го­во­ри про­гла­ше­на је за нај­бо­љу еди­ци­ју.