Страхиња Кастратовић, сликар, песник, романсијер, објавио је романе: Клен на врбовом пруту, „Филип Вишњић“, Београд, 2000, Пола дана хода до смрти, „Просвета“, Београд, 2003, Љубав опасана тугом, „Народна књига“, Београд, 2005, и песничку књигу Негде између, „Просвета“, Београд, 2004.
Живи у Београду.
ИЗВОД ИЗ КРИТИКА
Страхиња Кастратовић спада у оне писце који умеју да и уопштеном облику искажу оно што су наумили, али тако да то не иде на уштрб логике књижевног казивања. Своју визију света овај писац обликује на литерарно уверљив начин, строго водећи рачуна о томе да ли је усклађена са захтевима мотивације књижевних ликова.
Никола Милошевић
Још једну врлину Кастратовићевог приповедања ваљало би издвојити. Кастратовић је писац великих лирских узлета.
И у наративном току препознатљиво је Кастратовићево лирско надахнуће, баш као што се у вајању ликова препознају његова сликарска умећа.
Драгомир Брајковић
Кастратовић је написао можда јединствену књигу у савременој српској литератури: књигу о болести, старењу и умирању.
. . . Књига се чита у једном даху и, уверени смо, биће прави изазов за читаоце и књижевну критику.
Ратко Пековић
У нашој новијој литератури тешко би било наћи неко дело перпуно овако дубоког и потресног безнађа. У једној својој песми Владимир Соловјев каже како све нестаје у праху и магли, вечно је само сунце љубави. Писац Кастратовић друкчије види човеков свет: „Све нестаје у праху и магли, вечни су само туга и смрт.“
Подједнако вешт у приказивању онога што се збива у свету око његовог јунака и онога што је у души тог јунака, Кастратовић гради једну сложену и суптилну причу о губитку.
Радивоје Микић
Кастратовић поуздано влада и вештином књижевног обликовања оног што се зове атмосфера. Од почетка па све до краја овог романа лебди суморни дах смрти и на тој тамној подлози гради се метафизичка раван ауторове поруке.
... Међутим, упоредо са овим метафизичким током, Кастратовићева порука има и један други, условно говорећи, политички ток.
