Рај­ко Пе­тров Но­го ро­ђен је 13. ма­ја 1945. го­ди­не у Бо­ри­ја­ма код Ка­ли­но­ви­ка, у Хер­це­го­ви­ни.
     Ди­пло­ми­рао је књи­жев­ност и је­зик на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Са­ра­је­ву, а ма­ги­стри­рао на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. До 1982. го­ди­не ра­дио је као уред­ник у Из­да­вач­ком пред­у­зе­ћу „Ве­се­лин Ма­сле­ша“, а од 1982. до 1999. као уред­ник у БИГЗ-у у Бе­о­гра­ду. Од 2000. го­ди­не пре­да­је по­е­зи­ју и кри­ти­ку на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Па­ла­ма. Го­ди­не 1997. име­но­ван је за чла­на Се­на­та Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Де­ве­тог апри­ла 2009. го­ди­не по­но­во је име­но­ван за чла­на Се­на­та.
     Об­ја­вио је, у ви­ше из­да­ња, књи­ге пе­са­ма: Зи­мо­мо­ра, Зве­ри­њак, Бе­за­ко­ње, Пла­ни­на и по­че­ло, Ла­за­ре­ва су­бо­та, На ка­пи­ја­ма ра­ја, Хај­ду­чи­ја / Ма­ло до­ку­мен­тар­них де­та­ља, Не­дре­ма­но око, Не ти­кај у ме, гло­су Је­чам и ка­ло­пер, Је­чам и ка­ло­пер у ве­ли­кој ба­шти Рат­ка Ла­ли­ћа; ви­ше из­бо­ра из по­е­зи­је: Зи­мо­мо­ра, На кра­ју ми­ле­ни­ја, Ла­за­ре­ва су­бо­та и дру­ги да­ни, Ли­ри­ка, Нек па­да сни­јег, Го­спо­де, Нај­леп­ше пе­сме Рај­ка Пе­тро­ва Но­га, Ни­је све про­па­ло, Вра­та Спа­са, У Ви­ло­во­ме до­лу, Зи­мо­мо­ра – на­кон че­тр­де­сет го­ди­на, Не ти­кај у ме; књи­ге пе­са­ма за де­цу: Ро­ди­ла ме тет­ка ко­за, Ко­ли­ба и тет­ка ко­за; књи­гу књи­жев­них кри­ти­ка Је­си ли жив; сту­ди­ју Оби­ље и ра­сап ма­те­ри­је, књи­ге есе­ја На Ву­ко­вој ста­зи, Су­зе и со­ко­ла­ри.
     За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства из Срп­ског Са­ра­је­ва об­ја­вио је 2003. го­ди­не Де­ла Рај­ка Пе­тро­ва Но­га у пет књи­га: Пе­сме, Пе­сме и но­те – Пе­сме за де­цу, Есе­ји, Кри­ти­ке, Ан­то­ло­ги­ја срп­ских ју­нач­ких пје­са­ма.
     При­ре­дио је Пје­сме Алек­се Шан­ти­ћа, По­е­зи­ју Јо­ва­на Ду­чи­ћа, По­е­зи­ју и про­зу Бран­ка Ћо­пи­ћа, При­че код во­де Ћа­ми­ла Си­ја­ри­ћа, Со­не­те и по­е­ме Скен­де­ра Ку­ле­но­ви­ћа и Очи на оба све­та, из­бор из по­е­зи­је и пу­то­пи­сне про­зе Јо­ва­на Ду­чи­ћа.
     У ју­ну и ју­лу 1997. го­ди­не у За­ду­жби­ни Или­је М. Ко­лар­ца и ма­на­сти­ру Сту­де­ни­ци хор­ски је из­ве­де­на му­зич­ко-по­ет­ска ру­ко­вет Вра­та Спа­са Све­ти­сла­ва Бо­жи­ћа и Рај­ка Пе­тро­ва Но­га, а сни­мак тих кон­це­ра­та об­ја­вљен је у из­да­њу ПГП РТС-а као ком­пакт-диск и ви­део ка­се­та. На Ва­ве­де­ње 1999. го­ди­не у За­ду­жби­ни Или­је М. Ко­лар­ца хор­ски је из­ве­де­на му­зич­ко-по­ет­ска ру­ко­вет Све­ти­сла­ва Бо­жи­ћа и Рај­ка Пе­тро­ва Но­га Сер­би­јо, иже је­си (хи­лан­дар­ски па­лимп­сест), ко­јом је обе­ле­же­но осам ве­ко­ва Хи­лан­да­ра. По­том су, под истим на­зи­вом, об­ја­вље­ни и књи­га и ком­пакт-диск.
     Рај­ко Пе­тров Но­го до­био је нај­зна­чај­ни­је пе­снич­ке на­гра­де, а за књи­гу Не­дре­ма­но око Ви­та­ло­ву на­гра­ду „Злат­ни сун­цо­крет“, на­гра­ду „Ме­ша Се­ли­мо­вић“ и На­гра­ду Ву­ко­ве за­ду­жби­не. Би­бли­о­те­ка „Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни“ из Кра­ље­ва, по­во­дом на­гра­де „Жич­ка хри­со­ву­ља“, ор­га­ни­зо­ва­ла је раз­го­вор о пе­сни­ко­вом де­лу и 2004. го­ди­не об­ја­ви­ла  збор­ник ра­до­ва са то­га ску­па Рај­ко Пе­тров Но­го, пе­сник. Рај­ко Пе­тров Но­го до­био је на­гра­ду „Де­сан­ка Мак­си­мо­вић“ за укуп­но де­ло с по­себ­ним на­гла­ском на књи­гу Не ти­кај у ме.
     За до­пи­сног чла­на Ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске Рај­ко Пе­тров Но­го иза­бран је 1997, а за ре­дов­ног 2004. го­ди­не.