Гој­ко Ђо­го ро­ђен је 1940. у Вла­хо­ви­ћи­ма код Љу­би­ња, у Хер­це­го­ви­ни. Ди­пло­ми­рао је оп­шту књи­жев­ност са те­о­ри­јом књи­жев­но­сти на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.
Об­ја­вио је у ви­ше из­да­ња књи­ге пе­са­ма: Ту­га пин­гви­на, Мо­дри­ца, Ку­ку­та, Ву­не­на вре­ме­на, Цр­но ру­но, Иза­бра­не и но­ве пе­сме и књи­гу есе­ја По­е­зи­ја као апо­криф. За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства из Ис­точ­ног Са­ра­је­ва об­ја­вио је 2006. го­ди­не Де­ла Гој­ка Ђо­га у че­ти­ри то­ма (Пе­сме, Есе­ји, По­пуд­би­на и Од­бра­на по­е­зи­је).
     До­бит­ник је на­гра­де за књи­гу го­ди­не Удру­же­них из­да­ва­ча (Рад, БИГЗ и На­род­на књи­га) и на­гра­да „Ми­лан Ра­кић“, „Ла­за Ко­стић“, „Бран­ко Миљ­ко­вић“ и „Пе­тровдснски ви­је­нац“.
     Због књи­ге Ву­не­на вре­ме­на, Окру­жни суд у Бе­о­гра­ду осу­дио га је 1981. на две го­ди­не за­тво­ра, а Вр­хов­ни суд Ср­би­је сма­њио му је ка­зну на го­ди­ну да­на, ко­ју је јед­ним де­лом из­др­жао.
     За­бра­ње­на је књи­га Слу­чај Гој­ко Ђо­го – До­ку­мен­ти (За­пис, 1982) ко­ју је при­ре­дио Дра­ган Ан­тић и ан­то­ло­ги­ја са­вре­ме­не срп­ске по­е­зи­је на ен­гле­ском је­зи­ку Ми­о­дра­га Пе­ри­ши­ћа The ta­ste of the eig­hti­es (Re­la­ti­ons, 1982) у ко­јој су об­ја­вље­не и Ђо­го­ве пе­сме.
     Овај „слу­чај“ био је по­вод за за­бра­ну или „по­вла­че­ње из про­да­је“ и не­ко­ли­ко ча­со­пи­са.
     За до­пи­сног чла­на Ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске Гој­ко Ђо­го иза­бран је 1997, а за ре­дов­ног 2004. го­ди­не.