Ака­де­мик, про­фе­сор на Те­о­ло­шко-пра­во­слав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду др Вла­де­та Је­ро­тић је ро­ђен 1924. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Основ­ну и сред­њу шко­лу је за­вр­шио у род­ном гра­ду. Ве­ли­ку ма­ту­ру је по­ло­жио 1942. го­ди­не. На Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду је ди­пло­ми­рао 1951. го­ди­не, а по­том је, на истом фа­кул­те­ту, спе­ци­ја­ли­зи­рао не­у­роп­си­хи­ја­три­ју. Про­вео је и три го­ди­не на уса­вр­ша­ва­њу пси­хо­те­ра­пи­је у Швај­цар­ској, Не­мач­кој и Фран­цу­ској… Сту­ди­рао је и пси­хо­ло­ги­ју и по­се­ћи­вао пре­да­ва­ња из те­о­ло­ги­је.
     Пр­во за­по­сле­ње др Вла­де­те Је­ро­ти­ћа би­ло је на Уни­вер­зи­тет­ској нер­вној кли­ни­ци, где је ра­дио као аси­стент. У бол­ни­цу „Др Дра­ги­ша Ми­шо­вић“ до­шао је 1963. го­ди­не, по­сле по­врат­ка из ино­стран­ства. У њој је – као осни­вач и ду­го­го­ди­шњи шеф пси­хо­те­ра­пе­ут­ског оде­ље­ња – ра­дио све до 1985. го­ди­не, ка­да је пен­зи­о­ни­сан због пре­ла­ска на Те­о­ло­шко-пра­во­слав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, где пре­да­је, као ре­дов­ни про­фе­сор по по­зи­ву, пред­мет па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја и ме­ди­ци­на.
     На­уч­ни рад проф. др Вла­де­те Је­ро­ти­ћа по­све­ћен је, по­ред пси­хи­ја­три­је и пси­хо­те­ра­пи­је, и ан­тро­по­ло­ги­ји, по­себ­но – не­го­ва­њу од­но­са књи­жев­но­сти и пси­хи­ја­три­је. Та­ко­ђе, ба­ви се и ве­за­ма и ути­ца­ји­ма пси­хо­те­ра­пи­је и ре­ли­ги­је, као и фи­ло­зо­фи­је и со­ци­о­ло­ги­је… До са­да је об­ја­вио пре­ко 200 на­уч­них и струч­них ра­до­ва, ка­ко на срп­ском је­зи­ку, та­ко и на стра­ним је­зи­ци­ма. Про­фе­сор Је­ро­тић је об­ја­вио и ви­ше књи­га, од ко­јих су нај­по­зна­ти­је: Пси­хо­а­на­ли­за и кул­ту­ра (пет из­да­ња), Лич­ност нар­ко­ма­на, Бо­лест и ства­ра­ње (два из­да­ња), Из­ме­ђу ауто­ри­те­та и сло­бо­де, Не­у­ро­за као иза­зов (три из­да­ња), Да­ро­ви на­ших ро­ђа­ка (три књи­ге; два из­да­ња), Чо­век и ње­гов иден­ти­тет (три из­да­ња), Ми­стич­ка ста­ња, ви­зи­је и бо­ле­сти (два из­да­ња), Пси­хо­ло­шко и ре­ли­ги­о­зно би­ће чо­ве­ка (два из­да­ња), Раз­го­во­ри са пра­во­слав­ним ду­хов­ни­ци­ма (два из­да­ња) и дру­ге.
     Проф. др Вла­де­та Је­ро­тић је – за­па­же­ним ре­фе­ра­ти­ма – уче­ство­вао на ве­ли­ком бро­ју на­уч­них и струч­них ску­по­ва у зе­мљи и све­ту. Као гост, др­жао је пре­да­ва­ња на ви­ше на­уч­них уста­но­ва и уни­вер­зи­те­та у све­ту. Та­ко је про­вео не­ко­ли­ко ме­се­ци на Јун­го­вом ин­сти­ту­ту и Јун­го­вој кли­ни­ци у Ци­ри­ху као пси­хо­те­ра­пе­ут – прак­ти­чар и пре­да­вач.
     По­себ­но је це­њен јав­ни рад др Је­ро­ти­ћа. Је­дан је од осни­ва­ча и члан ру­ко­вод­ства Пси­хо­те­ра­пе­ут­ског дру­штва Ср­би­је и Ју­го­сла­ви­је. Ре­дов­ни је члан Ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је, као и Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је. У Срп­ску ака­де­ми­ју на­у­ка и умет­но­сти иза­бран је 1994. го­ди­не за до­пи­сног, а 2000. го­ди­не за ре­дов­ног чла­на.
     За свој на­уч­ни, струч­ни и јав­ни рад проф. др Вла­де­та Је­ро­тић је до­био ви­ше при­зна­ња.