БЕОГРАДСКА КЊИГА - Миро Вуксановић

Welcome to БЕОГРАДСКА КЊИГА!

     ЕДИЦИЈЕ














     Аутори
Аветисов, Сергерејевич Едуард
Богуновић, Слободан – Гиша
Вуксановић, Миро
Гајић, Радован
Драганић, Иван
Ђого, Гојко
Јевтић, Милош
Јеротић, Владета
Јовановић, Милош
Кастратовић, Страхиња
Клајн, Иван
Марковић, Ж. Слободан
Марковић, С. Мирко
Милетић, Милкица
Несторовић, Војислав
Ного, Петров, Рајко
Пипер, Предраг
Поповић, Бранко
Раичковић, Стеван
Рајс, Арчибалд
Симовић, Љубомир
Танасић, Срето
Тошовић, Бранко
Фекете, Егон
Цвијетић, Мићо
Шпидлик, Томаш

 АУТОРИ: Миро Вуксановић

Београдска књига

     Ми­ро Вук­са­но­вић ро­ђен је у мо­рач­кој Кр­њој Је­ли (Цр­на Го­ра) 4. ма­ја 1944. Шко­ло­вао се у ме­сту ро­ђе­ња, Бо­а­ну, Ник­ши­ћу и Бе­о­гра­ду, где је ди­пло­ми­рао сту­ди­је књи­жев­но­сти на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту. Жи­ви и ра­ди у Но­вом Са­ду.
     Об­ја­вио је књи­ге: Кле­тва Пе­ка Пер­ко­ва, ро­ман, 1977, 1978, Гор­ске очи, при­по­вет­ке, 1982, Не­му­шти је­зик, за­пи­си о зми­ја­ма, 1984, Вуч­ји тра­го­ви, за­пи­си о ву­ко­ви­ма, 1987, Гра­ди­шта, ро­ман, 1989, Та­мо­о­ни, по­е­ме и ко­мен­та­ри, 1992, Мо­рач­ник, по­е­ме, 1994, Да­ле­ко би­ло, мо­за­ич­ки ро­ман у 446 уро­кљи­вих сли­ка, 1995, Се­мољ го­ра, азбуч­ни ро­ман у 878 при­ча о ри­је­чи­ма, 2000, 2001, То­чи­ло, ка­ме(р)ни ро­ман у 33 ре­че­ни­це, 2001, Кућ­ни круг, ро­ман у кон­цен­трич­ном сну, 2003, Се­мољ зе­мља, азбуч­ни ро­ман о 909 пла­нин­ских на­зи­ва, 2005, 2006 (4 из­да­ња), По­вра­так у Ра­ван­град, би­о­граф­ске при­по­ве­сти с пр­о­ло­гом и пи­смом сво­јих ли­ко­ва, 2007, Отвсју­ду, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2008.
     До­био је Ву­ко­ву на­гра­ду, На­гра­ду „Све­то­зар Ћо­ро­вић“, На­гра­ду „Ми­ло­рад Па­нић Су­реп“, На­гра­ду По­ли­ти­ке (за крат­ку при­чу), Ок­то­бар­ску на­гра­ду Сом­бо­ра, он­да На­гра­ду За­пис...
     За ро­ман Се­мољ го­ра до­био је На­гра­ду Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, На­гра­ду Пр­о­све­те, Бор­би­ну на­гра­ду за књи­гу го­ди­не, На­гра­ду Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не и На­гра­ду за умет­ност Ву­ко­ве за­ду­жби­не. Исто­вре­ме­но, Се­мољ го­ра је би­ла у нај­у­жим из­бо­ри­ма за НИН-ову и Ви­та­ло­ву на­гра­ду, као и за На­гра­ду „Ме­ша Се­ли­мо­вић“.
     Ми­лош Јев­тић и Ра­до­ван По­по­вић при­ре­ди­ли су „Књи­гу о Се­мољ го­ри (Бе­о­град, 2002, 361 стр.).
     Др Дра­ган Ко­при­ви­ца об­ја­вио је књи­гу „При­ват­ни сим­по­зи­јум о ро­ма­ну Се­мољ го­ра (Но­ви Сад, 2004, 160 стр.).
     На ма­ни­фе­ста­ци­ји Пје­снич­ка ри­јеч на из­во­ру Пи­ве, 21. ју­ла 2001. го­ди­не, одр­жан је сим­по­зи­јум кри­ти­ке о Се­мољ го­ри.
     Се­мољ зе­мља, дру­ги по ре­ду ро­ман у три­ло­ги­ји, до­био је од­мах по из­ла­ску На­гра­ду „Ла­за Ко­стић“, а по­том је пр­о­гла­шен за нај­бо­љи ро­ман на срп­ском је­зи­ку у 2005. и до­био НИН-ову на­гра­ду. Та­ко­ђе, Се­мољ зе­мља је пр­о­гла­ше­на за нај­бо­љу књи­гу на срп­ском је­зи­ку у 2005. и до­би­ла је На­гра­ду „Ме­ша Се­ли­мо­вић“. Се­мољ зе­мља је у че­ти­ри из­да­ња штам­па­на у 14.000 при­ме­ра­ка.
     Се­мољ љу­ди је за­вр­шни ро­ман у три­ло­ги­ји ко­ја је за­по­че­та књи­га­ма Се­мољ го­ра и Се­мољ зе­мља. За­то су ср­од­но­сти ових три­ју књи­га при­род­не и ви­ше­стру­ке, за­то за­пра­во чи­не це­ли­ну.
     Ми­ро Вук­са­но­вић је за до­пи­сног чла­на СА­НУ иза­бран 2009. го­ди­не.




 
     Сродни линкови
· Више о рубрици Београдска књига
· Вести од redakcija


Најчитанији текст у рубрици Београдска књига:
РЕЧНИК ДЕДИКАЦИЈА


     Оцена чланка
Просечна оцена: 5
Гласова:: 2


Гласајте за овај чланак:

Одлично
Веома добро
Добро
Просечно
Лоше


     Опције

 Верзија за штампу Верзија за штампу


Коментари за овај чланак нису доступни.