Ми­ро Вук­са­но­вић ро­ђен је у мо­рач­кој Кр­њој Је­ли (Цр­на Го­ра) 4. ма­ја 1944. Шко­ло­вао се у ме­сту ро­ђе­ња, Бо­а­ну, Ник­ши­ћу и Бе­о­гра­ду, где је ди­пло­ми­рао сту­ди­је књи­жев­но­сти на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту. Жи­ви и ра­ди у Но­вом Са­ду.
     Об­ја­вио је књи­ге: Кле­тва Пе­ка Пер­ко­ва, ро­ман, 1977, 1978, Гор­ске очи, при­по­вет­ке, 1982, Не­му­шти је­зик, за­пи­си о зми­ја­ма, 1984, Вуч­ји тра­го­ви, за­пи­си о ву­ко­ви­ма, 1987, Гра­ди­шта, ро­ман, 1989, Та­мо­о­ни, по­е­ме и ко­мен­та­ри, 1992, Мо­рач­ник, по­е­ме, 1994, Да­ле­ко би­ло, мо­за­ич­ки ро­ман у 446 уро­кљи­вих сли­ка, 1995, Се­мољ го­ра, азбуч­ни ро­ман у 878 при­ча о ри­је­чи­ма, 2000, 2001, То­чи­ло, ка­ме(р)ни ро­ман у 33 ре­че­ни­це, 2001, Кућ­ни круг, ро­ман у кон­цен­трич­ном сну, 2003, Се­мољ зе­мља, азбуч­ни ро­ман о 909 пла­нин­ских на­зи­ва, 2005, 2006 (4 из­да­ња), По­вра­так у Ра­ван­град, би­о­граф­ске при­по­ве­сти с пр­о­ло­гом и пи­смом сво­јих ли­ко­ва, 2007, Отвсју­ду, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2008.
     До­био је Ву­ко­ву на­гра­ду, На­гра­ду „Све­то­зар Ћо­ро­вић“, На­гра­ду „Ми­ло­рад Па­нић Су­реп“, На­гра­ду По­ли­ти­ке (за крат­ку при­чу), Ок­то­бар­ску на­гра­ду Сом­бо­ра, он­да На­гра­ду За­пис...
     За ро­ман Се­мољ го­ра до­био је На­гра­ду Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, На­гра­ду Пр­о­све­те, Бор­би­ну на­гра­ду за књи­гу го­ди­не, На­гра­ду Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не и На­гра­ду за умет­ност Ву­ко­ве за­ду­жби­не. Исто­вре­ме­но, Се­мољ го­ра је би­ла у нај­у­жим из­бо­ри­ма за НИН-ову и Ви­та­ло­ву на­гра­ду, као и за На­гра­ду „Ме­ша Се­ли­мо­вић“.
     Ми­лош Јев­тић и Ра­до­ван По­по­вић при­ре­ди­ли су „Књи­гу о Се­мољ го­ри“ (Бе­о­град, 2002, 361 стр.).
     Др Дра­ган Ко­при­ви­ца об­ја­вио је књи­гу „При­ват­ни сим­по­зи­јум о ро­ма­ну Се­мољ го­ра“ (Но­ви Сад, 2004, 160 стр.).
     На ма­ни­фе­ста­ци­ји Пје­снич­ка ри­јеч на из­во­ру Пи­ве, 21. ју­ла 2001. го­ди­не, одр­жан је сим­по­зи­јум кри­ти­ке о Се­мољ го­ри.
     Се­мољ зе­мља, дру­ги по ре­ду ро­ман у три­ло­ги­ји, до­био је од­мах по из­ла­ску На­гра­ду „Ла­за Ко­стић“, а по­том је пр­о­гла­шен за нај­бо­љи ро­ман на срп­ском је­зи­ку у 2005. и до­био НИН-ову на­гра­ду. Та­ко­ђе, Се­мољ зе­мља је пр­о­гла­ше­на за нај­бо­љу књи­гу на срп­ском је­зи­ку у 2005. и до­би­ла је На­гра­ду „Ме­ша Се­ли­мо­вић“. Се­мољ зе­мља је у че­ти­ри из­да­ња штам­па­на у 14.000 при­ме­ра­ка.
     Се­мољ љу­ди је за­вр­шни ро­ман у три­ло­ги­ји ко­ја је за­по­че­та књи­га­ма Се­мољ го­ра и Се­мољ зе­мља. За­то су ср­од­но­сти ових три­ју књи­га при­род­не и ви­ше­стру­ке, за­то за­пра­во чи­не це­ли­ну.
     Ми­ро Вук­са­но­вић је за до­пи­сног чла­на СА­НУ иза­бран 2009. го­ди­не.