Про­фе­сор др Пре­драг Пи­пер ро­ђен је у Бе­о­гра­ду 1950. го­ди­не, где је за­по­чео шко­ло­ва­ње. Сла­ви­стич­ке сту­ди­је за­вр­шио је 1973. го­ди­не на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Но­вом Са­ду, где је од 1974. аси­стент, а од 1983. до­цент. На Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду (Ка­те­дра за сла­ви­сти­ку) од 1987. го­ди­не је до­цент, од 1989. ван­ред­ни, а од 1991. ре­дов­ни про­фе­сор за ру­ски је­зик и (од 1990) за пред­ме­те увод у сла­ви­сти­ку и оп­шта лин­гви­сти­ка 1 (прав­ци у лин­гви­сти­ци). Ма­ги­стри­рао је 1975. на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, а док­то­ри­рао 1981. на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Но­вом Са­ду. На по­сле­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма пре­да­вао је лин­гви­стич­ку ру­си­сти­ку, а са­да пре­да­је ме­то­до­ло­ги­ју лин­гви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња.
     Про­фе­сор Пи­пер је пре­да­вао и на уни­вер­зи­те­ти­ма у Мо­скви, За­дру, Се­у­лу и Ни­шу. У окви­ру сво­је на­став­не де­лат­но­сти за­по­чео је др­жа­ње пре­да­ва­ња из ви­ше но­вих пред­ме­та, на при­мер, из функ­ци­о­нал­не гра­ма­ти­ке (на Но­во­сад­ском уни­вер­зи­те­ту), из уво­да у сла­ви­сти­ку, ме­то­до­ло­ги­је лин­гви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња и пра­ва­ца у лин­гви­сти­ци за сту­ден­те оп­ште лин­гви­сти­ке (на Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­ту), из сло­ве­нач­ког је­зи­ка и ма­ке­дон­ског је­зи­ка (на Хан­кук уни­вер­зи­те­ту у Се­у­лу).
     На­уч­на де­лат­ност про­фе­со­ра Пи­пе­ра по­све­ће­на је ру­си­сти­ци, али и це­ли­ни сла­ви­сти­ке. Об­ја­вио је пре­ко три­ста ра­до­ва, пре све­га из обла­сти гра­ма­ти­ке и се­ман­ти­ке ру­ског, срп­ског, пољ­ског, сло­ве­нач­ког, ма­ке­дон­ског и дру­гих сло­вен­ских је­зи­ка, оп­ште лин­гви­сти­ке и исто­ри­је сло­вен­ске фи­ло­ло­ги­је. Об­ја­вио је и ви­ше књи­га, ме­ђу оста­ли­ма и „Срп­ски из­ме­ђу ве­ли­ких и ма­лих је­зи­ка“, „Син­так­са са­вре­ме­но­га срп­ског је­зи­ка. Про­ста ре­че­ни­ца“ (у ко­а­у­тор­ству с Ива­ном Ан­то­нић, Вла­ди­сла­вом Ру­жић, Сре­том Та­на­си­ћем, Људ­ми­лом По­по­вић и Бран­ком То­шо­ви­ћем и у ре­дак­ци­ји ака­де­ми­ка Мил­ке Ивић), „Асо­ци­ја­тив­ни реч­ник срп­ског је­зи­ка“ (у ко­а­тор­ству с Рај­ном Дра­ги­ће­вић и Ма­ри­јом Пе­тро­вић), „Гра­ма­ти­ка ру­ског је­зи­ка : у по­ре­ђе­њу са срп­ском“, „Би­бли­о­гра­фи­ја срп­ске лин­гви­стич­ке ру­си­сти­ке 1991–2000“, „Увод у сла­ви­сти­ку“, „Срп­ски је­зик“, у књи­зи „Ју­жно­сло­вен­ски је­зи­ци: Гра­ма­тич­ке струк­ту­ре и функ­ци­је“.
     По­себ­но је це­њен јав­но-на­уч­ни рад про­фе­со­ра Пи­пе­ра. Та­ко, члан је Ко­ми­си­је за про­у­ча­ва­ње гра­ма­тич­ке струк­ту­ре сло­вен­ских је­зи­ка Ме­ђу­на­род­ног сла­ви­стич­ког ко­ми­те­та и Ко­ми­си­је за син­так­су Од­бо­ра за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка, где је ко­ор­ди­на­тор ра­да на син­так­си срп­ског је­зи­ка и ко­ор­ди­на­тор ра­да на би­бли­о­гра­фи­ји срп­ске син­так­се. Ру­ко­во­ди­лац је про­јек­та Опис и стан­дар­ди­за­ци­ја са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ.
     Про­фе­сор др Пре­драг Пи­пер има број­на за­ду­же­ња – у СА­НУ (за­ме­ник се­кре­та­ра Оде­ље­ња је­зи­ка и књи­жев­но­сти, глав­ни уред­ник „Ју­жно­сло­вен­ског фи­ло­ло­га“, пред­сед­ник Од­бо­ра за са­вре­ме­ни срп­ски је­зик у све­тлу са­вре­ме­них лин­гви­стич­ких те­о­ри­ја, Од­бо­ра за срп­ски је­зик у по­ре­ђе­њу са дру­гим је­зи­ци­ма, члан је Уре­ђи­вач­ког од­бо­ра Срп­ске ен­ци­кло­пе­ди­је, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик, члан На­уч­ног ве­ћа Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик), у Ма­ти­ци срп­ској (члан Управ­ног од­бо­ра, члан Од­бо­ра Лек­си­ко­граф­ског оде­ље­ња, Од­бо­ра за срп­ско-че­шке књи­жев­не ве­зе), и на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду (пред­сед­ник Са­ве­та Цен­тра за срп­ски као стра­ни је­зик, члан Ко­ми­си­је за док­тор­ске сту­ди­је, члан уред­ни­штва „Ана­ла“), и у Од­бо­ру за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка (члан Од­бо­ра и пред­сед­ник Ко­ми­си­је за син­так­су), и у За­ду­жби­ни Или­је Ми­ло­са­вље­ви­ћа Ко­лар­ца, где је пред­сед­ник Ка­те­дре за је­зик.
     Глав­ни је уред­ник ча­со­пи­са „Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за сла­ви­сти­ку“ и члан уред­ни­штва еди­ци­је „Би­бли­о­гра­фи­је“ у Ма­ти­ци срп­ској. Члан је уред­ни­штва еди­ци­је „Сту­ди­је о Ср­би­ма“ и „Ана­ла Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та“. Био је члан уред­ни­шта­ва ча­со­пи­са „Збор­ник ра­до­ва Ин­сти­ту­та за стра­не је­зи­ке и књи­жев­но­сти“ (Но­ви Сад), „Ру­ски је­зик у ино­стран­ству“ (Мо­сква), „Жи­ви је­зи­ци“ (Бе­о­град), „Ру­си­сти­ка“ (Бер­лин), „Ис­точ­но­е­вроп­ске сту­ди­је“ (Се­ул), „Сла­ви­сти­ка“ (Бе­о­град).
     Члан је, или је био члан, ви­ше на­уч­них, струч­них и кул­тур­них дру­шта­ва.
     За свој рад про­фе­сор Пи­пер је до­био ви­ше при­зна­ња. Нај­ва­жни­је је – из­бор у СА­НУ. За до­пи­сног чла­на Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти проф. др Пре­драг Пи­пер иза­бран је 2003. го­ди­не. Та­ко­ђе, до­бит­ник је На­гра­де „Па­вле Ивић“, ко­ја му је до­де­ље­на за „Син­так­су са­вре­ме­но­га срп­ског је­зи­ка“. Исто та­ко, но­си­лац је ру­ског Ор­де­на при­ја­тељ­ства ме­ђу на­ро­ди­ма. До­био је и по­ча­сне пла­ке­те Бу­гар­ског ру­си­стич­ког дру­штва и За­во­да за из­да­ва­ње уџ­бе­ни­ка у Бе­о­гра­ду, као и По­ве­љу по­ча­сног чла­на Сла­ви­стич­ког дру­штва Ср­би­је.