Про­фе­сор на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду др Сло­бо­дан Ж. Мар­ко­вић ро­ђен је 1928. го­ди­не у се­лу Гор­њи Му­шић код Ва­ље­ва. У за­ви­ча­ју је учио основ­ну шко­лу, а гим­на­зи­ју у Бе­лој Цр­кви, Пан­че­ву, Ва­ље­ву и Бе­о­гра­ду, где је по­ло­жио ве­ли­ку ма­ту­ру. Ју­го­сло­вен­ску књи­жев­ност и срп­ско­хр­ват­ски је­зик, са свет­ском књи­жев­но­шћу, сту­ди­рао је на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Ди­пло­ми­рао је 1952. го­ди­не. По­сле ди­пло­ми­ра­ња и од­слу­же­ња вој­ног ро­ка, Сло­бо­дан Ж. Мар­ко­вић је ра­дио у Вр­шцу као гим­на­зиј­ски про­фе­сор, а по­том је по­ста­вљен за ре­пу­блич­ког школ­ског ин­спек­то­ра. На Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду иза­бран је 1956. го­ди­не. Про­шао је сва уни­вер­зи­тет­ска зва­ња и ре­дов­ни је про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та за но­ве ју­го­сло­вен­ске књи­жев­но­сти. Био је, по­ред оста­ло­га, про­де­кан и де­кан Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та.
     На­уч­ни рад про­фе­со­ра др Сло­бо­да­на Ж. Мар­ко­ви­ћа по­све­ћен је исто­ри­ји но­вих ју­го­сло­вен­ских књи­жев­но­сти, њи­хо­вим ве­за­ма и ве­за­ма са свет­ском књи­жев­но­шћу, као и књи­жев­но­сти за де­цу. Об­ја­вио је око 560 књи­жев­них сту­ди­ја и рас­пра­ва, као и књи­ге – „За­пи­си о књи­жев­но­сти за де­цу“ I, II и III (ви­ше из­да­ња), „Књи­жев­ни по­кре­ти и то­ко­ви из­ме­ђу два свет­ска ра­та“, мо­но­гра­фи­је „Ла­за Ла­за­ре­вић“, „Ми­лан Ра­кић“, „Бран­ко Ћо­пић“, „Иси­до­ра Се­ку­лић“, „Јо­ван По­по­вић – жи­вот и књи­жев­но де­ло“, „Вук Ка­ра­џић у књи­жев­ном тра­ја­њу“, „Књи­жев­но ства­ра­ла­штво Де­сан­ке Мак­си­мо­вић“, „Тра­га­ње за иде­а­ли­ма“ и „По­ја­ве, ства­ра­о­ци и де­ла у ма­ке­дон­ској књи­жев­но­сти“; ан­то­ло­ги­је – „Ан­то­ло­ги­ја срп­ске при­че за де­цу“, „Ко је бо­љи ју­нак“, „Ђа­ку пр­ва­ку“, „Злат­на књи­га“, „Ан­то­ло­ги­ја срп­ских по­е­ма за де­цу“; сту­ди­је – „Књи­жев­не по­ја­ве из­ме­ђу два свет­ска ра­та“, „Кон­ти­ну­и­те­ти и вред­но­сти“ и пу­то­пис „Про­фе­сор у Пе­кинг – про­фе­сор из Пе­кин­га“. Мар­ко­ви­ће­ви ра­до­ви су пре­во­ђе­ни на све ју­жно­сло­вен­ске је­зи­ке, као и на не­мач­ки, ен­гле­ски, фран­цу­ски, ру­мун­ски, ма­ђар­ски, че­шки и ру­ски је­зик. Та­ко­ђе, за­па­же­ним са­оп­ште­њи­ма и ре­фе­ра­ти­ма уче­ство­вао је на ви­ше кон­гре­са и струч­них ску­по­ва у зе­мљи и све­ту.
     Зна­ча­јан је и кул­тур­но-дру­штве­ни рад про­фе­со­ра Сло­бо­да­на Ж. Мар­ко­ви­ћа. Је­дан је од осни­ва­ча и ду­го­го­ди­шњи ди­рек­тор Ме­ђу­на­род­ног сла­ви­стич­ког цен­тра Ср­би­је. Био је ви­ше го­ди­на пред­сед­ник Дру­штва за срп­ско­хр­ват­ски је­зик и књи­жев­ност Ср­би­је и Са­ве­за сла­ви­стич­ких дру­шта­ва Ју­го­сла­ви­је, глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ча­со­пи­са „Књи­жев­ност и је­зик“, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Зма­је­вих деч­јих ига­ра и ви­ше­го­ди­шњи глав­ни уред­ник ча­со­пи­са „Де­тињ­ство“, члан Пред­сед­ни­штва Ме­ђу­на­род­ног ко­ми­те­та сла­ви­ста, пот­пред­сед­ник и пред­сед­ник УНЕ­СКО асо­ци­ја­ци­је рад­ни­ка на књи­зи за де­цу и стал­ни на­уч­ни са­вет­ник, је­дан од осни­ва­ча и члан Из­вр­шног од­бо­ра Ву­ко­ве за­ду­жби­не, је­дан је од осни­ва­ча и де­се­то­го­ди­шњи пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра За­ду­жби­не „Де­сан­ке Мак­си­мо­вић“ и пред­сед­ник Кул­тур­но-про­свет­не за­јед­ни­це Ср­би­је.
     Про­фе­сор Сло­бо­дан Ж. Мар­ко­вић је за свој рад до­био ви­ше при­зна­ња, ме­ђу оста­ли­ма и „Ву­ко­ву на­гра­ду“, Ме­да­љу Хум­бол­то­вог уни­вер­зи­те­та, ме­да­љу „Ханс Кри­сти­јан Ан­дер­сен“, не­мач­ки ор­ден „Ве­ли­ки крст за за­слу­ге I ре­да“ и ју­го­сло­вен­ски „Ор­ден за­слу­га за на­род са злат­ном зве­здом“.