БЕОГРАДСКА КЊИГА - Бранко Тошовић

Професор славистике на Универзитету у Грацу, др Бранко Тошовић је рођен 1949. године у Калиновику, где је 1964. завршио основну школу. Матурирао је у сарајевској Првој гимназији 1968. године. Исте године је почео да студира словенске језике и књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. Дипломирао је 1973, магистрирао 1979. радом – „Стилизација језика у дјелу ’Петар Први’ А. Н. Толстоја и њихов одраз у нашем преводу“, док је докторирао 1983. године тезом – „Глагол као конституент књижевноумјетничког стила рускога језика у поређењу са српскохрватским“.
Године 1973, по дипломирању, Бранко Тошовић се запослио као професор руског језика и књижевности у сарајевској гимназији „Огњен Прица“, где је остао до 1977. године. Тада је изабран за асистента на Одсјеку за словенске језике и књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. Четири године провео је у звању асистента, а затим је биран за доцента и ванредног професора, док је поступак за избор редовног професора прекинуо рат. Држао је наставу из морфологије, стилистике и опште лингвистике.

     У јесен 1992. године, по избијању рата у Босни и Херцеговини, професор др Бранко Тошовић је отишао у Москву, где му се већ налазила породица. Прихватио је дужност лектора за српскохрватски језик на Московском универзитету, на коме је и раније био ангажован (од 1985. до 1988. године), а истовремено је радио као виши научни сарадник у Институту за лингвистику Руске академије наука и као стручни сарадник Института за руски језик „А. С. Пушкин“. Био је, потом, од 1993. године, гостујући професор славистике на Универзитету у Манхајму и Лајпцигу, а 1. марта 1996. ступио је на дужност редовног професора Универзитета у Грацу, где је од јуна 1996. до јуна 1998. био директор Института за славистику. У Грацу предаје босански/хрватски/српски језик (тако се званично зове у Аустрији) и руски језик, а такође повремено словеначки у оквиру семинара. Држао је предавања на различитим универзитетима – у Тартуу (1988), Задру (1988–1989), Познању (1997), Љовену (1998), Братислави (1999), Љубљани (1999), Варшави (2000), Великом Трнову (2002), Новом Саду (2005), Катовицама (2006) и др. Професор Тошовић је први који је почео да предаје српски језик на Одсјеку за славистику Филозофског факултета у Загребу (2001–2004).
     Научна делатност професора др Бранка Тошовића посвећена је целини лингвистике и, посебно, граматици, стилистици, општој лингвистици, контрастивној лингвистици, социолингвистици и компјутерској лингвистици. Најужи предмет његовог интересовања је глагол. У периоду од 1973. до 1992. доминирало је контрастивно проучавање руског и српскохрватског језика, а од 1993. проблематика српског, хрватског и бошњачког језика. У последње време посебно се интересује за језичке корелације и однос српског, хрватског и бошњачког језика. Покренуо је у Грацу трогодишњи међународни пројекат „Разлике између босанског/бошњачког, хрватског и српског језика“. У периоду од 2006. до 2009. ангажован је на пројекту који је покренуо заједно с др Јадвигом Ставнициом из Катовица „Начин вршења глаголске радње у руском, пољском и бошњачком/хрватском/српском језику“. Године 2000. основао је славистички лингвистички портал Гралис (www-gewi.uni-graz.at/gralis). Сада интензивно ради на изради паралелних електронских корпуса за више словенских језика.
     Професор др Бранко Тошовић је објавио преко 250 научних радова и више књига, међу којима (а) зборнике Функционисање језика у вишенационалним земљама, Славянские литературные языки и историография славяноведения, Језик и стил средстава информисања, Мама, нећу у подрум, Die grammatische Korrelationen и (б) посебна издања Руска граматика у поређењу са српскохрватском, Функционални стилови, Морфологија савременог руског језика (скрипта), Правопис руског језика у поређењу с правописом српскохрватског језика, Стилистика савременог руског језика (предавања за студенте), Руско-српскохрватски и српскохрватско-руски дјечји рјечник, Српскохрватски језик, Стилистика глагола, Глаголски категоријал, Корелациона синтакса: Пројекционал, Функционални стилови (ћириличко издање објављено у Београду, а латиничко у Грацу), Ујак, Синтакса савременог српског језика: проста реченица (део Комуникативна перспектива реченице, у редакцији Милке Ивић; ова књига добила је 2005. Ивићеву награду), Експресивна синтакса глагола руског и српског/ хрватског језика.
     Запаженим рефератима, др Тошовић је учествовао на већем броју југословенских и међународних научних и стручних скупова. И сaм је био иницијатор и организатор југословенско-совјетских колоквијума. Такође, уредио је и више лингвистичких зборника (Функционисање језика у вишенационалним земљама, Језик и стил средстава информисања и други).
     Професор др Бранко Тошовић се бави и превођењем. Са руског је превео Развитак и усавршавање језика Р. А. Будагова, Семантику стиха Ј. Тињанова (заједно са проф. др Назифом Кустурицом) и зборник стихова московских песника верлибриста Бијели квадрат.
     Врло се цени стручно-јавна активност професора др Бранка Тошовића. Био је покретач и главни уредник лингвистичког часописа Призма и часописа за славистику Славист. Био је члан Председништва МАПРЈАЛ-а, председник Славистичког друштва Босне и Херцеговине (које је сaм покренуо) и председник Друштва за примијењену лингвистику Босне и Херцеговине. Сада је члан Издавачког савета часописа Пољске академије наука Стилистика.