Сте­ван Ра­ич­ко­вић ро­ђен је 1928. го­ди­не у Не­ре­сни­ци, у ис­точ­ној Ср­би­ји. Основ­ну шко­лу и гим­на­зи­ју учио је у Бе­лој Цр­кви, Сен­ти, Кру­шев­цу, Сме­де­ре­ву и Су­бо­ти­ци, где је ма­ту­ри­рао 1947. го­ди­не. Сту­ди­рао је књи­жев­ност на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.
     Пр­ву пе­сму штам­пао је 1945. го­ди­не.
     Об­ја­вио је збир­ке сти­хо­ва: Де­тињ­ства (1950), Пе­сма ти­ши­не (1952), Ба­ла­да о пред­ве­чер­ју (1955), Ка­сно ле­то (1958), Ти­са (1961), Ка­ме­на успа­ван­ка (1963), Сти­хо­ви (1964), Про­ла­зи ре­ком ла­ђа (1967), Вар­ке (1967), За­пи­си (1971), 3апи­си о цр­ном Вла­ди­ми­ру (1971), Слу­чај­ни ме­мо­а­ри (1978), То­чак за му­че­ње (1981), Па­нон­ске пти­це (1988), Мо­но­лог на То­пли (1988), Свет око ме­не (1988), Сти­хо­ви из днев­ни­ка (1990).
     Не­ке од ових збир­ки до­жи­ве­ле су и ви­ше из­да­ња, а по­је­ди­не од њих, том при­ли­ком, би­ле су и до­пу­ње­не.
     Под раз­ли­чи­тим на­сло­ви­ма, у по­себ­ним књи­га­ма, из­бо­ри из по­е­зи­је Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа об­ја­вље­ни су у де­се­так из­да­ња.
     Го­ди­не 1983. штам­па­на је у окви­ру еди­ци­је Де­ла Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа – Са­бра­на по­е­зи­ја у шест књи­га (БИГЗ и Про­све­та).
     Из­бо­ри из по­е­зи­је Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа об­ја­вље­ни су у за­себ­ним књи­га­ма и у пре­во­ди­ма на дру­ге је­зи­ке: ру­ски, ен­гле­ски, пољ­ски, че­шки, сло­вач­ки, ма­ђар­ски, ру­мун­ски, бу­гар­ски, ру­син­ски, ал­бан­ски, сло­ве­нач­ки и ма­ке­дон­ски.
     По­ред збир­ки сти­хо­ва, пе­сник је об­ја­вио и сле­де­ћа де­ла: збир­ке по­ет­ских и про­зних за­пи­са Ча­ро­ли­ја о Хер­цег-Но­вом (1989), Су­ви­шна пе­сма (1991), Ки­не­ска при­ча (1995) и Фа­сци­кла 1999/2000 (2004), за­тим књи­ге про­зе Ин­тим­не ма­пе (1985) и Злат­на гре­да (1995), као и књи­ге есе­ји­стич­ких и ме­мо­ар­ских тек­сто­ва Бе­ле­шке о по­е­зи­ји (1978), Пор­тре­ти пе­сни­ка (1987), Днев­ник о по­е­зи­ји (1990) Днев­ник о по­е­зи­ји II (1997), Нул­ти ци­клус (1998), У дру­штву пе­сни­ка (2000), Сло­ва и бе­се­де (2000), Ли­ни­ја ма­гле (2001), Мо­но­лог о по­е­зи­ји (2001).
     У обла­сти књи­жев­но­сти за де­цу огла­сио се књи­га­ма: Ве­ли­ко дво­ри­ште (1955), Дру­жи­на под сун­цем (1960), Гу­ри­је (1962), Крај­ца­ра и дру­ге пе­сме (1971), Ве­тре­ња­ча (1974), Ма­ле бај­ке (1974), Сли­ке и при­ли­ке (1978). У еди­ци­ји Де­ла Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа, 1982. го­ди­не, штам­па­на је По­е­зи­ја и про­за за де­цу и омла­ди­ну у че­ти­ри књи­ге (БИГЗ и Про­све­та).
     Ра­ич­ко­вић је об­ја­вио и књи­ге по­ет­ских пре­пе­ва: Шек­спи­ро­ви со­не­ти (1964), Шест ру­ских пе­сни­ка (1970), Де­сет љу­бав­них со­не­та Фран­че­ска Пе­трар­ке по­све­ће­них Ла­у­ри (1974), Сло­вен­ске ри­ме (1976), из­бор из сти­хо­ва Бо­ри­са Па­стер­на­ка Злат­на је­сен (1990).
     Го­ди­не 1998. штам­па­на су Са­бра­на де­ла Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа у де­сет то­мо­ва (За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, БИГЗ и Срп­ска књи­жев­на за­дру­га).
     Го­ди­не 2002. об­ја­вљен је пе­сни­ков ауто­би­о­граф­ски спис Је­дан мо­гу­ћи жи­вот (Ho­mo po­e­ti­cus).
     За ви­ше поjединачних књи­га или за це­ло­куп­но пе­снич­ко де­ло, Сте­ван Ра­ич­ко­вић је до­био ве­ли­ки број при­зна­ња: Ок­то­бар­ску на­гра­ду Бе­о­гра­да, Сед­мо­јул­ску, Ву­ко­ву, Ње­го­ше­ву, Зма­је­ву, Ду­чи­ће­ву и низ дру­гих на­гра­да ко­је се у нас до­де­љу­ју (или су се до­де­љи­ва­ле) за ис­так­ну­та оства­ре­ња у обла­сти књи­жев­но­сти.
     Био је члан је Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти.
     Сте­ван Ра­ич­ко­вић је пре­ми­нуо 6. ма­ја 2007. го­ди­не у Бе­о­гра­ду.